Uzor­ni po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đač Dže­vat Šar­ki­no­vić iz Pla­va, u iz­bo­ru i opro­ba­va­nju 70 sor­ti ja­bu­ka, ko­je je za­stu­pio na svom po­sje­du, za­klju­čio je, ka­ko ka­že, da se re­zul­ta­ti ko­ji su za­bi­lje­že­ni u do­ma­ćoj li­te­ra­tu­ri ne po­kla­pa­ju sa ame­rič­kim i nje­mač­kim. To zbu­nju­je po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­đa­če i ne bi smje­lo da se de­ša­va, sma­tra Šar­ki­no­vić.
- Po­da­ci ko­ji se na­la­ze u na­šim stu­di­ja­ma, ko­je bi tre­ba­lo da su mje­ro­dav­ne, u su­šti­ni ni­je­su do­volj­no tač­ni. Pre­ci­zni­ji su ka­ta­lo­zi ko­ji za nas ni­su oba­ve­zu­ju­ći, ame­rič­ki i nje­mač­ki. To se mo­že vi­dje­ti na pri­mje­ru ja­bu­ke „del­bar ju­bi­lej”, ko­ja je to­li­ko hva­lje­na u knji­zi Pe­tra Mi­ši­ća, a ko­ja u prak­si ne­ma ot­por­nost i one kva­li­te­te i ka­rak­te­ri­sti­ke ko­je sam na­šao u ino­stra­nim ka­ta­lo­zi­ma. Za­to ću pe­de­se­tak ko­ma­da, ko­li­ko sam za­sa­dio, za­mi­je­ni­ti ja­bu­ka­ma ko­je ima­ju do­ka­za­nu ot­por­nost i kva­li­tet – ka­zao je naš do­ma­ćin.
Za raz­li­ku od „del­bar ju­bi­lej” ja­bu­ke sor­ta „flo­ri­na” je do­ka­za­la na te­re­nu da ima svoj­stva opi­sa­na u ka­ta­lo­zi­ma. Ja­bu­ke „pik­si krus” i „ho­ni krus”, po­tvr­di­le su, s dru­ge stra­ne, one ka­rak­te­ri­ti­ke ko­je su opi­sa­ne u ame­rič­kim stu­di­ja­ma. Kad su na­ši ka­ta­lo­zi u pi­ta­nju, ima mno­go od­stu­pa­da, po­tvr­đu­je svo­je is­ku­stvo Šar­ki­no­vić.
- Ja­bu­ka „flo­ri­na” tre­ću ili če­tvr­tu go­di­nu da­la je to­li­ki rod da se gra­ne kom­plet­no mo­ra­ju pod­u­pi­ra­ti da se ne bi po­lo­mi­le. Ot­por­na je na bo­le­sti, go­to­vo da po­sje­du­je imu­nost i na šte­to­či­ne, ta­ko da se uspje­šno bra­ni od ze­le­ne mu­ši­ce u pro­lje­će. Dru­ge sor­te ne­ma­ju tu oso­bi­nu, ka­ko s epo­ka­za­lo u mom ogled­nom za­sa­du. Na­pad­nu­ta sta­bla ra­đa­ju plo­do­ve dru­ge i tre­će kla­se - po­ja­šnja­va Šar­ki­no­vić.
Pr­vo­bit­no je u svom ogled­nom za­sa­du Šar­ki­no­vić za­sa­dio ja­bu­ku „mer­lin pi­di” - švaj­car­sku sor­tu či­ji ka­lem u alp­skoj dr­ža­vi ko­šta sko­to 80 eura. Cr­ve­nih je, ka­že, plo­do­va ka­ko ko­ra, ta­ko i me­so plo­da, „slič­no lu­be­nic”. Ova sor­ta, po­ka­za­la je prak­sa, pri­lič­no je ot­por­na na bo­le­sti. Po ka­ta­lo­škim vri­jed­no­sti­ma ki­sje­la je i mo­že du­go da tra­je. No, ko­na­čan sud po­zna­ti plav­ski vo­ćar da­će tek kad se oba­vi ber­ba.
N.V.


Od­lič­na nje­mač­ka „ka­tin­ka”

Na Šar­ki­no­vi­će­vom do­bru, po­red ja­bu­ka, za­stu­plje­na je i šlji­va „ka­tin­ka”. To je nje­mač­ka sor­ta ko­ja sa­zri­je­va po­čet­kom av­gu­sta, a ko­ja, po li­te­ra­tu­ri, mo­že da do­stig­ne pri­nos pet do se­dam ki­lo­gra­ma u pr­voj go­di­ni.
- To je iz­u­zet­no rod­na šlji­va, a kva­li­te­tom go­to­vo da ne za­o­sta­je iza na­še „po­že­ga­če”, s tim što je ne­što krup­ni­jeg plo­da. Po do­sa­da­šnjim po­ka­za­tre­lji­ma ot­por­na je go­to­vo na sve bo­le­se­ti, je­di­no je, mo­žda, tre­ba šti­ti­ti od mu­ši­ce to­kom pro­lje­ća. Sma­tram je jed­nom od naj­kva­li­tet­ni­jih šlji­va. Imam i dvi­je gra­ne nje­mač­ke „ha­ro­me”, ko­ja, po ka­ta­lo­škim vri­jed­no­sti­ma, za­u­zi­ma pr­vo mje­sto u Švaj­car­skoj, Austri­ji, Če­škoj i Nje­mač­koj. No, vi­dje­će­mo – is­ta­kao je Šar­ki­no­vić.